Bez glutena, Keks i sitni kolači
Macarons
Macarons – jedan od najpopularnijih kolačića u celom svetu a istovremeno i najkomplikovanijih za izradu…tako bar kažu. 🙂 Ja se baš i ne bih složila sa tim, mada istina da macaronsi imaju svoje “cake” sa kojima morate biti dooobro upoznati pre nego što se upustite u avanturu pravljenja istih. Poenta je u postupku izrade kog se morate striktno pridržavati ako želite da vam macaronsi besprekorno uspeju. Dakle, ako pratite dobro objašnjen recept, uspeh je skoro pa zagarantovan. 😉
Osnovno merilo uspešnosti macaronsa je onaj specifičan prsten koji bi trebalo da se stvori oko svakog kolačića prilikom pečenja. Ja kao i ostali zaljubljenici u macaronse obično čučim ispred rerne dok se peku, željno iščekujući taj magični momenat kada macaronsi počnu da rastu a oko njih počne da se formira prsten koji vam pominjem. 🙂 Jao, koji je to radosni trenutak! 😀
Inače, macaronse sam do sada pravila ukupno 4 puta. Prvi i drugi put su mi uspeli savršeno i ne mogu vam opisati koliko sam bila ponosna! Čula sam priče kako su se drugi mučili po ko zna koliko puta dok nisu uspeli napraviti savršene macaronse, a eto meni uspeli iz prve. 😀 E onda treći put sam negde omanula i dugo sam se pitala šta je moglo poći naopako, dok konačno nisam shvatila da me je zeznula tečna prehrambena boja (htela sam da mi macaronsi budu roze boje pa sam kapnula nekoliko kapi crvene boje). Kakva greška! Tečna boja razredi strukturu umućenih belanaca i ode sve u propast. Zato nipošto nemojte koristiti tečne boje već samo u gelu ili još bolje u prahu. A ne morate uopšte. Takođe sam eksperimentisala i sa receptima, i verujte mi na reč da nije svejedno po kom ćete receptu raditi. Mnogi od njih daju manje više uspešne macaronse, ali ima puno razlike u krajnjem rezultatu.
Savršeni macaronsi bi spolja trebalo da su hrskavi a iznutra sočni i da se prosto tope u ustima kad ih zagrizete. Ovi koje vidite na slikama iznad su upravo takvi! Zato ću vam napisati recept za njih, mada ću ispod priložiti i par slika mojih ranijih macaronsa po jednom drugom receptu. Ne kažem da ti nisu valjali, naprotiv, ali bili su mnogo slađi (što meni baš ne odgovara jer ne volim preslatko), a bili su i malo tvrđi i nekako suvlji, iako su savršeno izgledali.
Što se tiče punjenja, macaronsi se obično pune ganache kremom, ali to nije neko pravilo, možete sa bilo kojom kremom.
I kad su u pitanju moji utisci o ovom čuvenom francuskom kolačiću, da rezimiram: pre nego što sam ih prvi put probala, bila sam prilično skeptična smatrajući da garant nisu ništa specijalno i da su precenjeni, a kada sam ih probala, bila je to ljubav na prvi pogled i zalogaj! 😉 Sada mi je ovo ubedljivo omiljeni slatkiš! 🙂
Macarons
Sastojci (za 24 spojena kolačića)
Smesa:
- 3 belanca sobne temperature (120 g)
- prstohvat soli
- 50 g kristal šećera
- 120 g lešnika ili badema
- 200 g šećera u prahu
Ganache:
- 200 g slatke pavlake
- 150 g čokolade
- 1 kašika instant kafe (nes ili neka druga)
Priprema
Smesa
Polupajte jaja i odvojite belanca od žumanaca. Žumanca iskoristite za nešto drugo a belanca ostavite van frižidera da dostignu sobnu temperaturu. Ja sam ih držala napolju oko 6 sati pre nego što sam počela praviti macaronse. Neki čak kažu da treba da odstoje napolju celu noć, ali mislim da za tim nema potrebe. Šta više, možete još ubrzati ceo proces tako što ćete cela jaja iz frižidera (pre nego što ih polupate) staviti u toplu vodu na 5 minuta da dostignu sobnu temperaturu. Dakle, vi odaberite metod koji vam najviše odgovara, bitno je samo da belanca OBAVEZNO budu sobne temperature a ne hladna iz frižidera. Kada su dostigla sobnu temperaturu, izmerite ih na vagi da budu tačno 120 g. 3 belanca bi trebalo da su otpilike upravo te težine, a ako slučajno imate koji gram viška, ja bih vam preporučila da to odmerite i bacite. Ipak, s macaronsima se ne treba igrati, tačne mere u gram su pola puta do uspeha, tako da je u ovom slučaju bolje ne rizikovati. 🙂
U međuvremenu pripremite lešnike ili bademe. Idealno bi bilo koristiti već gotovo bademovo brašno, ali ono se kod nas teže nabavlja, pa ga možete napraviti i sami. Bademi treba da su blanširani (oljušteni od ljuske). Ja sam ovaj put koristila lešnike umesto badema.
Dakle, pečene lešnike stavite u secko zajedno sa šećerom u prahu i počnite da meljete. Treba da ih maksimalno sameljete da dobijete što finiji i sitniji prah. Samlevene lešnike sa šećerom u prahu prosejte, a one gromuljice od krupnijih komadića vratite u secko dok god ih ne usitnite maksimalno. Odmah da vam kažem, nećete baš uspeti i poslednju gromuljicu lešnika usitniti tako da vam na kraju prođe kroz sito. 🙂 Ali budite uporni, sameljite dobro koliko god možete, a ono što na kraju ostane a ipak ne prolazi kroz sito, slobodno ubacite u ostatak prosejanih lešnika, ništa neće smetati. 🙂
Ako odlučite dodati boju u prahu, sada je pravo vreme za to. Umešajte je u prosejane lešnike sa šećerom u prahu.
Sada dolazi na red mućenje belanaca. Dodajte im prstohvat soli i krenite da mutite mikserom, pa dodajte i kristal šećer u dva navrata. Treba da dobijete sjajan sneg od belanaca ali ne preterano čvrst! Pazite na to da ih ne premutite. Kada podignete mutilice, na njima treba da ostaju meki vrhovi. Ako ste se odlučili za boju u gelu, dodajte je sada u belanca. Imajte na umu da će prilikom pečenja malo izblediti pa dodajte boje toliko da bude tamnija za 2-3 nijanse od željene boje.
U umućena belanca sada dodajte mešavinu lešnika i šećera u prahu, takođe u dva navrata. Dakle dodajte polovinu, pa krenite veoma lagano da mešate špatulom, prevrćući u krug, dodajte i drugu polovinu pa sve sjedinite u jednoličnu masu. Ovo je najosetljiviji proces izrade makaronsa koji se zove makaronizacija! Od njega zavisi da li će vam macaronsi uspeti ili ne. Ako nedovoljno promešate belanca sa mešavinom mlevenih lešnika i šećera u prahu, smesa će biti gusta što znači da će vam macaronsi prilikom pečenja popucati! A opet s druge strane, ako previše dugo mešate, smesa će se prorediti a macaronsi će se raširiti prilikom pečenja i neće se formirati prsten.
Dakle, makaronizaciju vršite dotle dok ne dobijete smesu koja nije ni pregusta ni tečna, već kad podignete špatulu, s nje treba da teče gušća smesa nalik na lavu.
Ovu smesu ubacite u poslastičarsku špric kesu sa okruglim nastavkom, i istiskajte male krugove prečnika 2-2,5 cm u pleh obložen pek papirom. Špric ne treba da vrtite u krug već samo da pritiskate na jedno mesto dok ne izađe dovoljno smese. Ja sam napravila šemu sa unapred iscrtanim krugovima na pek papiru kako bih bila sigurna da će mi svi macaronsi biti iste veličine. 🙂 Dakle, taj papir samo stavite u pleh, pa preko njega stavite čist papir na koji ćete istiskati macaronse, a kad završite, onaj papir sa šemom samo izvučete odozgo.
Još jedan jako bitan korak je da nakon istiskivanja macaronsa, obavezno udarite plehom o sto 2-3 puta da iz macaronsa izađe suvišan vazduh.
Sada su macaronsi spremni za sušenje – još jedan od bitnih koraka. 🙂 Sušite ih od 30 do 60 minuta na sobnoj temperaturi. Poenta ovog koraka je da se macaronsi skroz osuše kako bi se na njihovoj površini formirala opna, tako da kad dodirnete prstom macaron, ništa ne ostaje na prstu i ne lepi se. Ovo je bitno zbog toga što samo tako može da se stvori oko macaronsa onaj magični prsten koji sam pominjala. 🙂 Kada su suvi, neće moći da se šire u rerni, pa će biti “prisiljeni” da porastu u visinu i tako će se formirati prsten okolo.
I kada su macaronsi suvi (obavezno proverite prstom), spremni su za pečenje. Temperaturu i vreme pečenja morate prilagoditi svojoj rerni jer su sve one različite, neke peku jače, neke slabije. Moja idealna kombinacija je bila na 150 stepeni oko 18 minuta.
Macaronse izvadite iz rerne i sačekajte da se prohlade pa tek onda ih odlepite sa pek papira.
Ganache
Stavite slatku pavlaku na šporet, dodajte kašiku instant kafe i zagrevajte dok se skroz ne otopi. Skinite sa vatre pa ubacite čokoladu izlomljenu na kockice i mešajte dok se sve ne otopi i dok ne dobijete lepu homogenu kremu. Ohladite u frižideru pa napunite poslastičarski špric i filujte macaronse.
Još jedna bitna stvar za kraj: macaronsi su bolji što duže stoje jer se tada stope svi ukusi, a čuvaju se u limenoj kutiji u frižideru.
Eto, to bi bilo to. 🙂 Potrudila sam se da vam što detaljnije opišem kako sam ih ja pravila, pa bacite se i vi u akciju ako vas impresioniraju ovi kolačići a još se niste usudili da ih pokušate napraviti. 🙂 Ako i ne uspe iz prve, samo uporno i ne odustajte, sigurno će uspeti kad tad. 🙂
Original recept po kom sam pravila ove macaronse možete videti ovde (na engleskom). Ovo je foolprof recept koji obećava zagarantovan uspeh, i ja sam se u to uverila. 🙂
A kao što sam obećala na početku posta, prilažem i par sličica mojih ranijih macaronsa koje sam pravila po jednom drugom receptu, ali mi po njemu macaronsi nisu ispali tako lagani i prozračni kao po receptu koji sam podelila s vama. 🙂
Sretno! 😉
Javite mi kako je vama prošla “macarons avantura”, i ako još uvek niste, lajkujte i moju fb stranicu kako bi bili u toku s novim receptima. 🙂